Advenat


Foto: pixabay.com

Foto: pixabay.com

Čujte! Iz grla Jordanskoga Diva

Glas se ko s neba pustinjom odziva:

»Spas nam je blizu, sve zornije biva!

 

»Ravnajte staze, nek ne bude jama,

»Nek posvud bude sve ravnina sama!«

Glas Diva gordi svu pustinju slama.

 

Poziv taj nosi i brz Jordan plavi,

Da roblje digne i da robiju javi,

Neka svom Spasu putove pripravi!

 

Roblje se diže, i srce mu bije,

Nikad mu tako zaigralo nije,

Vidi, da nad njim Bog i Spas još bdije.

 

I Nebu kliče, ko slavuj u gori:

»O Nebo sveto, daj nam se otvori,

»Nek Spas nam siđe ko sunce u zori!

 

»Jer svud je tama, samrt posvud bludi,

»Vaj, kakav vapaj leti nam iz grudi!

O, dođi, Spase, plaču Tvoji ljudi!

 

»Dosta im muke i vatre u boju,

»Dosta te trke u krvi i znoju,

»Spase, donesi Slobodu im svoju!

 

»Oni će Tebi podizat oltare,

»U Hram Tvoj nosit i srca i dare,

»Pokoru činit za krivice stare.

 

»Hoćemo, Spase, samo se objavi!

»Zima nas bije, i glad nas podavi!

»O, dođi, Spase, naš Božiću pravi!«

 

 

IV. EV. ŠARIĆ.

Katolički tjednik 1933. / br. 50 / str. 4